Vratite se na blog
Zovem se Ivana i imam 21 godinu. Moja volonterska priča počinje 2020. godine. Svi smo prešli u svet interneta, te je bilo potrebno taj svet učiniti što bezbednijim i lepšim. Videla sam preko društvenih mreža da UNICEF pruža priliku mladima da budu deo poboljšavanja tog sveta. Preko informativnih kampanja i vršnjačkih edukacija zakoračila sam u volonterizam i više nisam gledala nazad. Jednom kada se nađeš među ljudima koji su puni ideja, ambicija, ljubavi, želje i volje da doprinesu svojoj zajednici, u to društvo se uvek vraćaš. Jednom kada iskusiš taj predivan osećaj da su tvoje veštine, znanja i dobra volja napravile veliku razliku u tvojoj zajednici, poželećeš da ga iskusiš još bezbroj puta. Najviše sam zahvalna na prilici da doprinesem kreiranju platforme „Sve je OK”, koja se bavi mentalnim blagostanjem mladih. Prilika da iskažem svoje mišljenje na temu koja me izuzetno zanima je neprocenjiva. Uvidela sam da stigma koja okružuje mentalno zdravlje i česta nepristupačnost ka pomoći i savetima, predstavljaju ogromne probleme mladima. Šansa da doprinesem uklanjanju tih problema a ne samo da posmatram stanje je nešto što nema cenu. Volontiranje mi je dalo tu šansu. S obzirom da volotiranje nije jednosmerno, moje veštine nisu otišle tamo i ostale. Vratile su se meni, unapređene. Sada znam kako izgleda kreiranje veb-sajta i sadržaja istog, a to znanje ću moći da iskoristim u budućnosti.
Ako uviđate probleme u svojoj zajednici, voljni ste da doprinesete nekome, želite da unapredite svoje veštine, da upoznate divne ljude, čak i da putujete, znajte da za sve to imate priliku kroz volontiranje!
Autor članka: Ivana Kaloper
